LIBERALNO DEMOKRATSKA PARTIJA

- Verujete li u ocene nekih najviših zvaničnika ( p.r. Šutanovac) da je usvajanje Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici prelomni trenutak za budućnost Srbije. Kako vam izgleda cela ta priča o deklaraciji – kao iskren gest osude tog zločina, ili možda, kao trenutnazamena za Ratka Mladića u evrointegraciji Srbije?

Izgleda mi kao maksimalni domet sadašnje vladajuće koalicije, koji mora biti pozitivno iskorišćen, kao pokretač za mnogo dublje procese u društvu. Ako društvo želi jasniju i čistiju politiku, a želi jer su to normalni ljudi koji brinu o svojoj deci, onda treba ubuduće da glasa za stranku koja se tako politički postavlja. U ovom trenutku, sa 12 poslanika, LDP je uradio sve što je mogao. Otvorili smo temu odnosa prema Srebrenici pre tri godine, predložili amandmane koji su nudili rešenje. 

Navođenje da se u Srebrenici dogodio genocid, zahtev da saopštimo svom društvu da je Mladić optužen za genocid i najteže ratne zločine, ako već ne možemo da ga uhapsimo, da 11. jul proglasimo Danom sećanja i pokažemo da iskreno prihvatamo stav svakog od 500 miliona Evropljana, iskazan u rezoluciji Evropskog parlamenta. Bez obzira na sve nedostatke, dobro je što je tema Srebrenice i politika koje su je stvorile otvorena u instituciji kakva je Skupština. To jeste pobeda normalnosti i obzira prema teretu koji dugo opterećuje nas same, našu budućnost, odnos prema drugim narodima koji žive sa nama ili oko nas.

- Desni deo opozicije optužuje i dalje Vašu stranku da nije prava opozicija i da je argument da„pripomažete“ isključivoevropske poslove alibi za dublju saradnju, pre svega sa DS-om...

Oni su vrlo iskreni kada kažu da im LDP smeta zato što vodi najčistiju evropsku i reformsku politiku. Njihova politika je potpuno suprotna i svodi se na ključne tačke koje su sprovodili dok su vladali. Dugo su bili vlast, a u jednom trenutku, od 2006. do 2008. godine, koristili su i Demokratsku stranku kao alibi, nekada i kao neophodan rezervoar glasova u parlamentu, za svoju politiku koja se završila potpunim kolapsom života u Srbiji u proleće 2008. godine. 

Odnos LDP sa DS-om mora da bude drugačiji. Naš posao je da Srbiju, njenu političku scenu dovedemo do te tačke u kojoj će biti moguće, i politički i matematički, da se posle sledećih izbora napravi vlada koja neće za sobom vuće repove koketiranja sa prošlošću ili stalne tenzije da će Koštuničino antievropejstvo ili Nikolićeva radikalska priroda ponovo izbiti na površinu u obliku neke nove, a zapravo stare vladajuće koalicije.

- Da li imate kontakte sa predsednikom Borisom Tadićem uoči rasprave u parlamentu o nekim od tih pitanja, za koja i Vi smatrate da su važna za Srbiju?

Stranke redovno komuniciraju, taj nivo komunikacije je nešto intenzivniji pred važnije političke rasprave ili odluke.

- Ima li Srbija snage da u ovom momentu ostavi po strani pitanje statusa Kosova i Metohije, spasi sebe od samoizolacije i krene u razrešavanje drugih pitanja koje tište Balkan pre svega?

Posao političara je da tu snagu nađu. Naše društvo sigurno ima potencijal za tako nešto. Vlast, koja je napravljena na vrlo limitiranim, a često i međusobno suprotstavljenim parolama, polako se suočava sa granicima tih dopadljivih poruka koje su privlačile najveći deo biračkog tela. Međutim, posle ukidanja viza, odmrzavanja SSP i podnošenja kandidature za članstvo u EU, Srbija mora da se ponaša kao pravi kandidat za članstvo u Uniji. 

Ima političara u Srbiji kojima savršeno odgovara ova pozicija Srbije: podneta kandidatura, poštapalica da želimo u Evropu, a onda potpuni zastoj u unutrašnjim reformama, povremeno patriotsko guslanje, ohrabrivanje ministra spoljnih poslova koji je nesrećan ako jednom nedeljno ne maltretira i nervira susede Srbije u regionu, junačeći se na njima. To je pogrešan put, ne samo zato što to užasno utiče na odnos EU i drugih važnih partnera prema našoj zemlji.

- Kako stvari sada stoje, vlastnije spremna u decentralizaciji Srbije da zakorači dublje od statističkih regiona.Kako će se to odraziti na dalju demokratizaciju društva, ali i približavanje EU?

Srbija je okrenuta na glavu onog trenutka kada je oduzeto pravo ljudima da rešavaju svoje probleme u ime politike koja je želela da im uzme mogućnost da utiču na svoj život. Široka decentralizacija i prava za koja se LDP bori na prostoru Vojvodine, jednako su potrebna i svakom drugom delu Srbije. Ako govorimo o regionalnom razvoju, onda je on nezamisliv bez odluke države - da sva ona prava koja ona sama ne ostvaruje na dovoljno dobar način, prenese na niže organe.

U Beogradu ima oko 600.000 ljudi koji žive bez kanalizacije. U tom Beogradu koji je “sve oteo Srbiji”! Kada zakucate ljudima na vrata i pitate ih - šta su vaše potrebe, oni kažu kontejner, trotoar, autobuska stanica, kanalizacija, telefon. Priča o decentralizaciji nije samo priča o Vojvodini, to je priča o onome što Vojvodina na najjasniji način simbolizuje. O pravu ljudi da utiču na svoj život i obavezi države da im tako nešto omogući. Zato LDP nema razumevanje za politikantstvo. 

Politikanstvo je doći u Skupštinu sa ambicijom da se otalja rasprava, uz očekivanje da će prenos teniskog turnira biti zanimljiviji od polemika o regionima. Tako je izgledalo usvajanje Zakona o regionalnom razvoju, tako se sprema i rasprava o njegovim izmenama ovih dana.

LDP je u junu prošle godine rekao vladi da će biti “sama” kada se suoči sa Srbijom koja treba da živi u skladu sa lošim zakonom. Pogrešili su i time kompromitovali jedan projekat koji ne sme da bude neuspešan, kao što ne sme da bude neuspešan ni proces evropskih integracija zemlje. Kao što ne sme da bude neuspešno raščišćavanje svega što je pogrešno u našem društvu.

- Šta mislite o Nikolićevih skupljenih milion potpisa i njegovoj ideji za održavanje prevremenih izbora?

Destruktivan potez stranke koja nema politiku, popularnost gradi na činjenici da beži od svake odluke i ozbiljnog stava, a kadrove traži u večitim lovcima na laku dobijenu vlast, političkim presvlačenjem pred same izbore ili neposredno nakon njih. Svi oni koji su pomogli Nikoliću da napravi partiju sa ambicijom preuzimanja vlasti bez preuzimanja odgovornosti, sada postaju veoma nervozni. To je objašnjenje za akciju koja je pokrenuta uz ogromnu buku, a završava se ritualnim predavanjem potpisa, izgubljene pošte, Vladi Srbije.

- Verujete li u Nikolićev evropejski preobražaj?

Splasnulo je to oduševljenje Evropom kod Tomislava Nikolića, zato što je od samog početka bilo i neiskreno i površno. Prosečan srpski birač, onaj koji nikada nije bio u Evropi, ili je prvi put putovao sada kada smo ukinuli vize, više i bolje razume šta znači Evropa, od tog čoveka koji ima nerealnu ambiciju da bude lider u samoj Srbiji. Zato se on na tom terenu oseća i ponaša inferiorno. Više doduše ne pominje rakiju koju sam peče a koju navodno EU zabranjuje, ali ne ume ni da formuliše program i konkretne poteze koji će ljudima u Srbiji pomoći da uz podršku Evropske unije, uz jasan unutrašnji plan reformi, promene Srbiju i svoje živote. 

Može Nikolić još neko vreme da zabranjuje svojim poslanicima da govore o osetljivim temama, ali će se sve češće ponavljati slučaj iz rasprave o Deklaraciji o Srebrenici, da se neki njegovi poslanici vrate na staru politiku i počnu da pričaju o briljantnoj akciji u Srebrenici i Ratku Mladiću kao velikom komandantu. Od toga, do priče o zarđalim kašikama nije dalek put. On traje isto onoliko za koliko su u septembru 2008, kada su u jednom danu okrenuli leđa Šešelju, na glavu prevrnuli sve što su pričali 15 ili 20 godina.

- Da li bi nakon nekih narednih izbora pristali da zajedno sa DS budete u Vladi sa Nikolićem?

Ne, takva koalicija je siguran put u četvorogodišnje gubljenje vremena i propadanje zemlje. Njeni negativni potencijali su na nivou onih koje je imala i ostvarila vlada DSS, u kojoj je DS povremeno kohabitirala, a u jednoj fazi i direktno učestvovala, svodeći sebe uglavnom na poziciju statiste. LDP bi takvoj vladi bio najžešća moguća opozicija, i to vrlo uspešna.

- Kako cenite političku poziciju Vojislava Koštunice i Velirima Ilića i njihovih stranaka u ovom trenutku? Njihovi poslanici u parlamentu često žešće i grublje napadaju Vas, nego samu vlast. Zbog čega to čine?

Zato što je to sukob dve čiste i jasne politike. Njihove, koja bi ponovo da zaustavi život, kao što je radila dok su vladali, i naše koja im se i tada i sada suprotstavlja mnogo jače i direktnije nego što to čini vladajuća koalicija. Oni od vlasti još uvek očekuju da se vrate na nekad zajedničke političke pozicije i stavove. Za nas procenjuju da smo u tome velika prepreka. Potpuno su u pravu kada tako misle.

- Da li je vlast spremna i sposobna za borbu protiv organizovanog kriminala, koji je pustio duboke korene?

Vlast ne treba da smeta operativcima koji su sposobni da taj posao urade. Od političara se očekuje da otvore prostor i zaštite profesionalce. Mi smo kao LDP pomogli tako što smo omogućili reizbor sudija, iako nismo bili zadovoljni svakim pojedinačnim rešenjem. Ali, bilo nam je važnije da se sklone oni koji su bili instalacija organizovanog kriminala u srcu pravosuđa. Neki kao direktni učesnici, a neki zato što su bili nedodustivo lenji, uplašeni ili nesposobni. 

Pored toga, vlast treba da daje odgovore na to kako smo došli u ovu situaciju. Koja je to vlast, pre ove, koja je omogućila da se za četiri godine, od 2004. do 2008, sve ono što smo učinili u Sablji, kada je organizovani kriminal uništen, dođe do Šarića koji su paradigma uspešnog obračuna Koštunice sa rezultatima Sablje. Kako su dobili državljanstvo, gde su bile institucije, zašto im je ostavljen slobodan prostor kada su posmenjivane stotine policijaca, tužilaca i sudija koji su izneli akciju uništavanja organizovanog kriminala. Ako dobijemo te odgovore, bez ustezanja, onda je moguća efikasna i delotvorna borba protiv organizovanog kriminala.

- U šta se pretvorila priča o Agenciji za borbu protiv korupcije i dupliranje funkcija? Sve se vrtelo u javnosti oko vojvođanskih poslanika, Palme i Stevanovića,iako je odobrenje tražilo čak 1.500 funkcionera?

LDP pruža punu podršku Agenciji za borbu protiv korupcije i sve odluke ćemo poštovati. Ali, ne može se očekivati od nekoliko ljudi, bez obzira na njihove lične kvalitete, da srede haos pravljen godinama. Ponovo se vraćamo na taj Ustav, koji u Vojvodini nije prošao, a koji nas sada davi i sprečava da menjamo svoje živote, društvo i zemlju. U prošlom sazivu su neki poslanici kršili zakon i obavljali nespojive funkcije, tako je i sada, i loše je što su to poslanici vlasti. Mi smo Agenciji ponudili konkretnu saradnju – sve informacije o mogućoj korupciji koje nam od građana stignu prosleđujemo Agenciji, tražimo da se prošire njene nadežnosti, da Državna revizorska institucija dobije nove revizore i da oni uđu u političke stranke. Da konačno razdvoje, pred građanima, nas koji poštujemo zakon od onih kojo varaji u kampanjama.

Hoćemo i da se ustanove neki standardi. Zato smo podneli prijavu protiv Božidara Delića, poslanika naprednjaka, koji je u kampanji za izbore u Negotinu koristio službeni Audi, iako na to nije imao pravo. Očekujemo odluku Agencije i sankciju. Ne zbog Delića, nego da se u budućnosti takve situacije više ne dešavaju. Kada više ne budu mogli da se koriste državni resursi za vođenje kampanje, i ministri će prestati da u kampanji dele šporete ili bandere, kao u Negotinu ili Prijepolju.