NEOPHODNE IZMENE ZAKONA О VISOKOŠKOLSKOM OBRAZOVANJU
Mladi LDP | 14.05.2010.
Predstavnici Mladih-Liberalno demokratske partije predali su danas ministru prosvete Žarku Obradoviću pismo u kome su navedene tačke zakona koje se moraju promeniti u novom zakonu o visokoškolskom obrazovanju koji će se uskoro naći u proceduri u Narodnoj skupštini.
Najavljene su konkretne akcije koje će Mladi LDP Beograd preuzeti u narednom periodu kako bi na najbolji način predstavili konkretne stavke koje se moraju naći u okviru članova zakona, a koji su u najboljem interesu studenata.
Đorđo Žujović, koordinator Mladih LDP Beograd, poručio je u razgovoru sa novinarima da za izostajanje javne rasprave krivicu snose svi, od legitimno izabranih predstavnika studenata, preko intelektulaca koji se bave zakonom do resornog ministarsva zaduženog za obrazovanje.
Mladi LDP posebno insistiraju na završavanju procesa ujednačavanja diploma, delegiranju studenata u Nacionalni savet za visoko obrazovanje kao i na određivanju jasno određene granice, koja studentima daje mogućnost da narednu godinu upišu na teret budžeta.
Pismo ministru Žarku Obradoviću
Poštovani g. Obradoviću,
s obzirom na stanje u sistemu visokog obrazovanja Republike Srbije i nedopustivogkašnjenja u procesu primene Bolonjske deklaracije, za koje ne mislimo da ste Vi lično odgovorni, već da ste dobar deo stanja nasledili, Mladi Liberalno demokratske partije žele sa Vama da podele odgovornost za naredni Zakon o visokom obrazovanju. Tak zakon će umnogome uticati na dalji tok razvoja visokog obrazovanja u Srbiji i proširiti ili umanjiti potencijale sadašnjih studenata, a budućih akademskih građana da budu konkurentni na tržištu regiona i Evropske unije.
Mislimo da visoko obrazovanje u Srbiji trenutno boluje od velikog broja bolesti, ali smo svesni da sve te bolesti nije moguće izlečiti odjednom, već postepeno, planski i sa vizijom. Srbija je ove godine trebalo da završi sa procesom implementacije Bolonjske deklaracije, kao i sve ostale države potpisnice, koju je potpisala 2003. godine. Mi do danas nismo rešili ni problem finansiranja studenata koji na kraju svake godine izlaze na ulice da protestuju iz razloga što država nije u stanju da zakonom, naglašavamo decidno, propiše šta je to što je potrebno da bi se student finansirao na račun države u narednoj školskoj godini.
U kontekstu finansiranja studenata i visokog obrazovanja uopšte,pomenuli bismo Vam da je skandalazono da Srbija, kao zemlja u tranziciji, za potrebe visokog obrazovanja izdvaja samo 0.67% BDP-a, dok je, recimo, propisani minimum od strane EU 0.8%! Takodje, imamo problem sa ujednačavanjem diploma, što je paradoks samo po sebi iz razloga što Bolonjska deklaracija jasno propisuje koja su to zvanja koje student može da dobije po završetku školovanja. Taj problem ste mogli da rešite samo da ste se konsultovali sa svojim kolegama iz Hrvatske i Slovenije koju su u procesu primene deklaracije stigli mnogo dalje od nas. Mišljenja smo i da u važećem zakona postoji veliki broj nejasnoća oko učestvovanja samih studenata u procesu donošenja odluka važnih za njihovo studiranje, kao što je član 10, koji se odnosi na učestvovanje studenata u radu Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
Takođe, pomenuli bismo i neke elemente koji se trenutno ni ne naziru u našem sistemu visokog obrazovanja, a država Srbija se obavezala potpisivanjem Bolonjske deklaracije da će ih primeniti u svom sistemu viskoškolskog obrazovanja, kao što su: 2 ispitna roka, rad studenta sa profesorom u malim grupama, predispitne aktivnosti koje predstavljaju suštinsku promenu u našinu studiranja po Bolonjskom sistemu u odnosu na prethodni načina studiranja, upisivanje predmeta, a ne godina, produžetak semestra, kontinuirano sabiranje bodova (od 60 do 240 )...
Ovi i mnogi drugi problemi koji muče celokupno visoko obrazovanje u Republici Srbiji se moraju rešiti što hitnije jer se trenutno nalazimo u situaciji da imamo sve najgore elemente iz starog sistema i sve najgore od „takozvane Bolonje“, a pod takvim uslovima ne samo da ne motivišete studente da studiraju i usavršavaju se na domaćim univerzitetima, već naprotiv, postižete sasvim suprotan efekat. U isto vreme se obesmišljava i sam razlog postojanje univerziteta: studenti i njihovo obučavanje za dalji rad.
Modernizacija države i njena orijentacija ka modernim tehnologijama mora da utiče na inoviranje ciljeva stručnog obrazovanja i približavanje evropskim zemaljma. Zbog toga će ciljevi modernog stručnog obrazovanja kod nas morati da se orijentišu ka jačanju stručnih znanja i veću fleksibilnost u savlađivanju promenljivih zahteva u svetu rada i u društvu, kao i na sticanje ključnih veština kako bi mladi ljudi bili spremini za nove profesionalne izazove i mogli da se uključe u ukupnu modernizaciju društva.
Ništa ne može da motiviše pojedinca i oplemeni društvo kao obrazovanje koje je dobro, stimulativno i nagrađeno uspehom. Fleksibilan i moderan obrazovani sistem je odgovor na globalne izazove modernizacije i lokalne probleme prevazilaženja zaostalosti. Za nas društvo znanja nije parola, nego borba za sistem gde se u školu ide u mladosti, a na različite načine uči čitavog života. Zato obrazovni sistem mora da bude otvoren uvek, da se u njega vraćamo po znanje i nove veštine, a učenje mora da bude proces koji nikada ne prestaje.
Mi Vam uz ovo pismo dostavljamo i spisak članova iz važećeg zakona za koje smatramo da je nedopustivo da ostanu u trenutnom obliku, a da su osnova promene i progresa visokog školstva u Republici Srbiji.
U Beogradu,
14. maj 2010. godine
S poštovanjem,
Mladi Liberalno demokratske partije
